Vodič za tate-Ivan Drajzl-audio knjige na srpskom jeziku

Ivan Drajzl je doktor nauka i to obilato zloupotrebljava. Kada neko stavi dr ispred svog imena, ljudi su skloni da ga smatraju autoritetom u svakoj situaciji, iako je razgovor iz oblasti avionskog saobraćaja, a doktorat iz oblasti romantičarske poezije prve polovine devetnaestog veka. I sâm autor je bio u situaciji da ljudi po zabačenim planinama traže da leči bolesne i morao je da objašnjava da on nije takav doktor. Što je časno. Ali nije časno što se sa doktoratom iz filoloških nauka predstavlja kao ekspert za pitanja brige o novorođenčadi, što bi u nekoj ozbiljnoj državi predstavljalo skandal. Pre nego što je postao ekspert za vaspitanje i obrazovanje, Drajzl se bavio različitim delatnostima – bio je nastavnik, drvoseča, vlasnik pejntbol kluba, radio voditelj, krotitelj jagnjadi, agregatista, pozorišni reditelj, dvojnik Desanke Maksimović, inspektor protivpožarnih aparata, rušitelj Sneška Belića i još mnogo drugih poslova. Sve to autora čini vrlo sumnjivom pojavom. Zato, možda, nije daleko od istine izvesni M. M. iz Bora, koji kaže da „Drajzl može da uspe jedino ako ga Pepsi plati da pije Koka Kolu na javnim mestima i tako joj ruinira ugled“. Sa dvadeset pet godina je krenuo pešice na put oko sveta, ali je morao da odustane kad mu je u Donjoj Trnavi izašao žulj.

Do sad je objavio dve zbirke pripovedaka (Priručnik za potrevljivanje, 2002. i Ni seks ni grad, 2007) i dva romana (Vinča, 2015. i Godina zveri, 2016). Za Vinču umalo nije dobio NIN-ovu nagradu, samo da je žiri odlučio da je dobije umesto da je ne dobije. Ako ikada umre, ostaće mu nekoliko nezavršenih rukopisa, neobavljenih poslova i neostvarenih želja.

Narator Stevan Bjeletić.

Gospodar vrana-Mira Satarić-audio knjige na srpskom jeziku

Mira Satarić je rođena 1978.godine u Novom Sadu. Odrasla je u Beogradu, gde je završila Filološku gimnaziju i Filološki fakultet – Odsek za japanski jezik i književnost. Bavi se prevodilaštvom. U pisanju naginje kratkoj formi i objavila je oko 40 kratkih priča u većini regionalnih zbornika. Osvojila je nagradu „Zlatno pero“ 2019. godine za priču „Suđenje robu Jukastu“ i celokupni opus objavljen u zbirkama Marsonic, kao i prvo mesto na konkrusu Tolkindana 2016. sa pričom „Kraljevstvo zemlje“ i pohvalu za horor priču „Stanište“, na konkursu BGStorytelling kluba. Autorka je SF noar romana „Pukovniče, stoj!“  Jedan je od volontera-saradnika i urednika portala Autostoperski vodič kroz fantastiku.

“Ne volim da spojlujem pa to neću uraditi ni ovoga puta.  Ako ste mislili da ste sve već pročitali ili videli probajte Vranu. Mira je pronašla nešto što liči a opet nije isto pa je ova priča pravo osveženje koje pored interesantne zamisli za okvir ima i sve one prepletaje koje nosi sam život. Jedna od retkih na koju tapšete kad se završi jer nije izostavila ni obrt naposletku, onakav kakav se naslućuje ili čak priželjkuje (da, srodiš se, vežeš, maltene živiš im u njihovom komšiluku jer deluju tako pitko i stvarno ) ali se zbog njenog vrhunskog pera ne biste smeli zakleti da sledi. Jer je nestvarno stvarna.”   S ljubavlju, Elena Alexandra  

Dizajn naslovnice je uradila Milijana Tadin.

Narator Bojan Đorđević.

Dronstad-Nenad Jevtić-audio knjige na srpskom jeziku

Nenad Jevtić, bavi se pisanjem od 2013, ali nema objavljenih priča u časopisima i zbirkama. Redovno piše kratke priče na srpskom i engleskom jeziku koje deli na ličnom blogu ili Patreon profilu, frilenser je i tehnička pomoć na portalu Autostoperski vodič kroz fantastiku. Do sada je napisao četiri romana, tri dela kiberpank sage pod naslovom „Dronstad“ (koji su u procesu uređivanja i objave), kao i delo savremene fanstastike sa elementima tragedije i komedije.


“Moram da vam priznam nešto. Ova knjiga je nešto najteže što sam radio do sada, Nenad Jevtić je veoma filmičan autor, a književnost je ipak druga vrsta umetnosti, i morali smo praviti velike i teške rezove za svakog pisca. Poneo se herojski pravo da vam kažem, želeći da dobije od svoje tvorevine nešto na šta ćemo biti ponosni i on i ja – ja jesam ponosan na njega. A vi ćete sami prosuditi imamo li razloga za gordost i jesmo li iznedrili delo za ponos srpske vojne fantastike, i fantastike uopšte, nakon čitanja.”  Kristijan Šarac, glavni urednik udruženja Autostoperski vodič kroz fantastiku

Dizajn naslovnice je uradila Milijana Tadin.

Narator Aleksandar Milković.

Grand hotel-Dušan Gojkov-audio knjige na srpskom jeziku

Dušan Gojkov rođen je 1965.godine u Beogradu. Jugoslovenski i srpski radiofonski reditelj, dramaturg, pesnik, pripovedač, romanopisac, urednik. Osnivač i glavni i odgovorni urednik Balkanskog književnog glasnika. Dobitnik je nekoliko književnih nagrada. Zastupljen u mnogim antologijama, objavljivao je u skoro svim književnim časopisima u regionu. Za radio je režirao više od dve stotine radiofonskih drama i eseja, kao i dvadesetak dokumentarnih filmova za televiziju. Kao novinar za južnoslovensku štampu je izveštavao iz trideset sedam zemalja.

Objavljena dela: Grand Hotel, kratke priče 1993; Slepi putnik, roman 1994; Evropa pleše, radiofonski eseji 1995; Fotografije glasova, dokumentarno-dramski radiofonski eseji 1997; Utuljena baština, dokumentarno-dramski radiofonski eseji 1997; Une nuit (un jour) d’une vie’, izabrani eseji 1997; Passager clandestine, roman 1998; Opšta mesta -jedan paralelni herbarijum, roman 1998; Album fotografija 1991-1993, roman 2003; Tužne šansone, proza u stihovima 2005; Pisanje po vodi, roman 2006.

“Priče govore o Lazaru – o trenucima, njegovim mislima i raspoloženjima koja na prvi pogled, deluju sasvim obično da bi postali tema priče.”  Sonja Ćirić, Vreme

“Dušan Gojkov nam u svojim pričama kroz lik glavnog junaka sugeriše da je čovekov život u savremenom gradu osujećen, a njegovo postojanje neautentično. Priče o Lazaru su ’hladni snimci’ iz filma jedne izabrane sudbine. Minimalizam oblika – ponekad Gojkovljevu priču čine čak jedna ili dve rečenice – i liričnost većine priča, presudno obeležavaju Grand hotel.” Vasa Pavković, Politika

Narator Aleksandar Vučetić.

Miloš Obilić – Zmaj i ždral – Aleksandar Tešić- audio knjige na srpskom jeziku

 Aleksandar Tešić rođen je u Čačku, 1961. godine. Detinjstvo je proveo u inostranstvu, gde je i počeo da piše. Studirao je prava. Zaposlen je u RTS-u kao prevodilac.
Godinama je putovao po Srbiji i planinario, nesvesno sakupljajući građu za “Kosingas”. Oženjen je, i sa suprugom Irenom i sinovima Vladanom i Srđanom živi u Beogradu.

„ZMAJ I ŽDRAL“ je prvi deo trilogije o Milošu Obiliću i rađen je po srpskoj mitologiji i predanju. „ZMAJ I ŽDRAL“ pokriva poslednjih deset godina Dušanovog života od 1345 do 1355, odnosno prvih deset godina života Miloša Obilića na Dušanovom dvoru. Prvobitno planiran samo kao jedan roman, car Dušan se svojim likom i delom nametnuo kao glavni lik u knjizi potisnuvši tada ionako mladog Miloša Obilića. Ovde uporedu teku dve priče, mitska o stasavanju Miloševom koja je fantastični aspekt romana, i istorijska priča o najintrigantnijim godinama Dušanove vladavine koje su dovele do njegove nasilne smrti, a koja se zasniva na istorijskim događajima. Milošev život je od početka obeležen njegovom sudbinom kao usud budućeg sultana Murata i nastojanju mračnih tuđinskih sila da spreče njegov junački podvig. U romanu susrećemo i najvažnije istorijske ličnosti iz Dušanove okoline i upoznajemo se sa malo poznatim činjenicama iz njegovog ličnog života. Poseban naglasak je na pobude i razloge koji su doveli do njegove odluke da prizna papu kao vrhovnog poglavara i na njegovu ćerku Teodoru, kojoj je dao ime po svojoj majci, a koju naša istoriografija ne prihvata da je postojala, iako postoje jasne indicije ne samo o tome, nego i da je njenu ruku Dušan dao turskom sultanu Orhanu. Ako je to zaista bilo tako, onda je Dušanova kćerka Teodora bila maćeha Muratu, bar dok je sultan Orhan bio živ, jer je poznato da bi naslednici obično likvidarali žene iz hareme i njihovu decu.
Ono što će svakako obeležiti trilogiju o Milošu Obiliću, osim uzbudljive fantastične priče o sukobu tri boginje koje u medžusbonim borbama upravljaju ljudskim sudbinama, jeste preispitivanje nekih likova i događaja iz druge polovine 14. veka koji su malo poznati ili nepoznati našoj istoriografiji.

Narator Vladislav Marić.

Prvi i/ili poslednji petlovi-Mirjana Milankov-audio knjige na srpskom jeziku

 Profesor Mirjana Milankov, doktor medicinskih nauka, specijalista socijalne medicine, rođena je 10. maja 1955. godine u Kikindi. Akademsko, stručno i naučno zvanje stekla je na Medicinskom fakultetu u Novom Sadu. Profesionalni rad posvetila je prevenciji povreda. Majka je dve ćerke i baka četvoro unuka. Ovo je njen prvi roman. Živi i piše u Novom Sadu

“Roman “Prvi i /ili poslednji petlovi” pisan je čitljivo, prirodnim jezikom običnog svakodnevnog života sa tekovinama mimeze, predstavljanja stvarnosti konvencijama psihološkog visokog realizma i težnjom ka avangardnoj „optimalnoj projekciji“, bliskoj imažinizmu i ruralizmu. Sve to, od prve protivrečnosti sukoba socijabilnosti u piščevom alter egu, opisali smo jezikom nauke o književnosti kao ženski ruralizam, ženski jesenjinizam; do druge protivrečnosti da se očekuje zaštićenost žene od strane muškarca tako da Žena vlada svojim Muškarcem, a njegov ideal je dostojanstvo svesti o sopstvenoj vrednosti i veri u sebe. Jer ljubav nije zaboravljanje sveta, njegove složenosti i protivrečnosti, nego njegovo problematizovanje, ponovno stvaranje sveta između dva bića” Akademik prof.dr Julijan Tamaš, književnik

Dizajn naslovnice je uradila Dunja Mitrović.

Narator Mirjana Milankov.

Anđeo sedmog dana-Saša Robnik-audio knjige na srpskom jeziku

 Saša Robnik je rođen 1969 godine u Sarajevu, a odrastao je u Vircburgu, Nemačka, gde je otkrio i zavoleo žanrovsku prozu – spekulativnu fikciju i fantastiku. Od svoje petnaeste godine nastavlja život u Sarajevu do 1994. nakon čega se nastanjuje u Novom Sadu, u kojem i dalje živi.

2010. godine IP Tardis mu objavljuje zbirku urbanih i folklornih fantastičnih priča “Anđeli na kocki šećera”, učestovao je u prevodu Majkl Svonvikovog “Periodni sistem naučne fantastike”, zastupljen je sa svojim radovima u časopisima Znak Sagite (novelom i kratkim pričama), UBIQ, Balkanski književni glasnik i Omaja, te zbirkama ”Zbirka V – fantastične priče iz ravnice”, „Nešto diše u mojoj torti“ i Istrakonovoj zbirci „Apokalipsa laži“ kao i na nekoliko jezika prevedenom e-zbirkom „Izvršenje pravde“. Roman „Anđeo sedmog dana“ je sam preveo na nemački jezik, objavljen je na Amazonu i dostupan u elektronskom i papirnom, fizičkom obliku.

“U kukuruzištu pokraj auto otpada stoji visoka prilika ogrnuta crnim plaštom. Na sebi nema odeću. Njegova koža je jarkocrvena i blešti toliko da obasjava kukuruze naokolo. Blešti od besa koji se pojačava. Oko njega su nakaze veličine njemu malo iznad pojasa. Neljudske glave na kvrgavim, golim telima takođe crvene boje, unezvereno i sa sladostrašćem se okreću nekontrolisano u svim pravcima. Iz širokih usta koja sežu od jednog do drugog špicastog uva, palacaju dugački, tanani jezici između igličastih i mnogobrojnih zuba. Deo tog čopora reži na čoveka koji leži na podu. Oči su mu raširene u luđačkom strahu i telo mu se trese. Jedna od tih nakaza što reži na zarobljenog, diže glavu ka gospodaru i govori mu:

– Da ga rastrgnemo i pojedemo, gospodaru? Gladan sam. “    Odlomak iz audio knjige “Anđeo sedmog dana”  Saše Robnika

Narator Biljana Marković.

Anomalija-Dejan Hristov -audio knjiga na srpskom jeziku

Dejan Hristov je rođen 1980. godine u Dimitrovgradu. Po profesiji je lekar internista, živi i radi u Nišu. Dosad je objavio dva romana. Frontmen je benda “Liga izuzetnih džentlmena”, i ponosni vlasnik kolekcije stripova Dilan Doga.

Kroz prizmu fantastike je vešto ispričana još jedna priča o večitoj borbi polova, a poznati stereotipi o ženama uklopljeni su u radnju na donekle burleskan način. U seriji naizgled nepovezanih događaja i razotkrivanja zašto vanzemaljci žele da nas unište, gde se kod žena izgubila Adamova jabučica, šta se krije iza izuma šampanjca i kako su žene počele u paru da odlaze u toalet, pisac nam nudi svoje provokativno viđenje civilizacije kakvu danas poznajemo.


“Pozdrav, Zemljanine koji ovo čitaš. Kao što sada već na svakom satelitu znaju, „Anomalija“ je savremena, uzbudljiva SF satira o dva vanzemaljca, koji na Zemlji proučavaju muško-ženske odnose i druge anomalične sociološke pojave, istovremeno pokušavajući da promene odluku svojih pretpostavljenih da planetu unište kometom, bla bla… Da. Ali šta je zapravo Anomalija? Roman svakako nije fikcija, ovo su naše višedecenijske avanture na vašoj planeti, samo nam je bio potreban hroničar koji će ih zabeležiti i staviti na papir. Pošto smo veliki fanovi Šerloka Holmsa, pomislili smo da bi neki lekar bio dobar izbor za pisca naše knjige, te smo se odlučili za g-dina Hristova. I nismo pogrešili… Mnogo. To je priča o prijateljstvu, o dva vanzemaljca koji pokušavajući da spasu ljudsku vrstu uspevaju da povrate i izgubljeni deo sebe. To je priča o ljubavi i izdaji, o traženju odgovora na večno pitanje: „Šta zapravo žene žele!?“ To je priča o dobru i zlu, o tajanstvenom Zavereniku koji ih prati kroz vreme i prostor, pritom uništavajući sve na putu. Saznaćete kako je i zašto propala Atlantida, ko je ubio Kenedija, zašto žene idu u paru u wc, šta stoji iza kompleksnog mehanizma za otkopčavanje brusthaltera, kao i zašto su Ljudi u crnom odabrali baš tu boju za svoj stajling. I da, ako se pitate kako sve ovo smemo da vam otkrijemo? Vrlo je jednostavno. Samo da stavimo naočare za sunce… Tako. Gledajte pažljivo u ekran. Nakon bljeska se nećete sećati ničega od ovoga. Whoosh!”

Narator Ivana Katić.

Ukradeni bog-Nemanja D. Pavlović-audio knjiga na srpskom jeziku

Nemanja D. Pavlović je rođen u Beogradu 18.06.1987.god. Bavi se pisanjem i akvaristikom. Radi kao ugostitelj, piše romane fantastike, ljubavnu poeziju, socijalne, psihološke i filozofske kratke priče. Sklanja puževe sa ulice.


“Audio knjiga Ukradeni bog nudi nam razigran stil i raskošnu paletu boja – svet koji vrca magijom i svetlošću, pleni istovremenom lucidnošću i luckastošću. Roman, koji radnjom pripada epici kao rodu, duboko je protkan lirikom, sa zastupljenim i brojnim poetskim vinjetama. Najveći kvalitet Ukradenog boga bez ikakve sumnje leži u Pavlovićevom stilu, ali luckasta lucidnost ne završava se tu; čitavo delo protkano je njome. Autor svesno bira da napusti utabane staze, da na već rešene probleme ponudi nove odgovore, koji možda nisu najbolji, ali su zato – iščašeni i osobeni. To, međutim, ne znači da je njegovo pisanje neozbiljno. Naprotiv. Nemanjina zrelost se ne ogleda u pesimizmu, krvoproliću i realističkom prikazivanju; odlučio se za jedan drugačiji put, za sanjalačku uobrazilju dovoljno duboku da zaprema život sam.”   Mira Satarić

“Nemanjina zrelost se ne ogleda u pesimizmu, krvoproliću i realističkom prikazivanju; odlučio se za jedan drugačiji put, za sanjalačku uobrazilju dovoljno duboku da zaprema život sam.” Miloš Mihailović

Narator Jelena Gavrić.