Dolarska žaoka – Predrag Bojinović- audio knjige na srpskom jeziku

Predrag Bojinović je rođen 1964. godine u Zenici. Od 1987. godine živi i stvara u Doboju. Oženjen je, otac troje dece. Piše prozu, pre svega roman, potom dramu, nefikcija kao i eseje koje redovno objavljuje na internet portalima. Dolarska žaoka je prvi objavljeni roman nakon kojeg je sledio Tajkun, a uskoro i neki
drugi…

“Dolarska Žaoka je romaneskna hipoteza o mogućem sledu događaja iz nedavne prošlosti. Opisano u knjizi nije nikakva teorija zavere nego logičan sled događanja u igri za dominaciju i ekonomski uticaj u svetu. Knjiga je političko-ekonomski triler o mogućim izvorištima  poslednje ekonomske krize. Radnja se odvija  na uzbudljivom putovanju od Njujorka i Vašingtona, do Londona i Moskve, pa opet nazad” Mirko S. Marković

“Dolarska žaoka prikazuje svjetske događaje u jednom novom ruhu, oštroumno i smjelo, grebući malo dublje pod površinom, nudeći čitaocu novi, nešto drugačiji pogled iza svjetskih kulisa, sve sa ciljem da otkrije i ukaže na skrivenije uzroke i aspekte ekonomske krize. Lajtmotiv romana je simbiotički odnos politike i finansija, odnosno pitanje da li je svjetska ekonomska kriza manipulativnog karaktera, koja na političkoj sceni određuje primate?” Jovana Miteva

Narator Vesna Konja

Niko i niko – Sofija Ivanović – E knjiga

Sofija Ivanović je završila Ekonomsku školu i diplomirala srpski jezik i književnost. Strastveni je ljubitelj knjiga i pisanja. Vodi blog gde objavljuje svoje tekstove o nepoznatim ili manje poznatim delima za koja vredi da se zna.


“Mlada autorka romana „Igra sudbine” predstavlja se čitaocima u istom, za nju karakterističnom maniru, svojevrsnom neoromantizmu. U romanu „Niko i Niko” prepliću se likovi, dela i autori iz srpske i svetske književnosti, a autorka hrabro ostavlja prostor čitaočevoj mašti i time čitaoce vešto stavlja na mesto neodvojivog posmatrača samih događaja.”  Aleksandra Stojadinović Jović

“Stvaralaštvo mlade književnice Sofije Ivanović nesumnjivo pokazuje koliko je tema ljubavi neiscrpna, te iz koliko različitih uglova i na koliko različitih načina se može sagledati, a da pritom otvori mnoga pitanja za dalje razmatranje. U romanu „Niko i Niko“ sistemom ogledala i konstantnih udvostručavanja, Ivanovićeva ponire u najdublje sfere ljudske duše, otkrivajući njen dualitet.”  Sanja Živković

Miloš Obilić -Koplje Svetog Georgija- Aleksandar Tešić -audio knjige na srpskom jeziku

Aleksandar Tešić rođen je u Čačku, 1961. godine. Detinjstvo je proveo u inostranstvu, gde je i počeo da piše. Studirao je prava. Zaposlen je u RTS-u kao prevodilac. Godinama je putovao po Srbiji i planinario, nesvesno sakupljajući građu za “Kosingas”. Oženjen je, i sa suprugom Irenom i sinovima Vladanom i Srđanom živi u Beogradu.

U drugom delu trilogije o Milošu Obiliću „KOPLJE SVETOG GEORGIJA”, priča se nastavlja nakon smrti cara Dušana. I dalje pratimo dve uporedne priče: istorijsku o periodu srpskog carstva koji je obeležen animozitetom dve, sada bivše kraljice, Marije Paleolog i carice Jelene, i sukobom njihovih sinova Simeona i Uroša oko carske krune, i uzdizanjem kneza Vojislava Vojinovića i braće Mrnjavčević, a druga epska priča prati mladoga Miloša Obilića i nastojanja tevtonaca da se domognu koplja sv. Georgija. Po jednoj malopoznatoj legendi, verovalo se da narod koji ga poseduje nepobediv, pa je oduvek postojala borba oko njega. Po toj legendi, srpsko carstvo je navodno propalo jer je Uroš Nejaki izgubio koplje, a Turci su ga se domogli. U ovom drugom delu, nastavljamo da otkrivamo malo poznate činjenice iz naše istorije, pa upoznajemo nepravedno zaboravljene vitezove-ratnike zvane zatočnike koji su kasnije proslavili srpsko ratništvo i van naših granica. Turci su ih prozvali delije, a nakon Kosovskog boja, a pogotovo od pada srpske države sredinom 15. veka, jedan broj zatočnika odlazi u razbojnike, pa su dobili ime gusari. Neki od njih su stigli čak do Poljske gde su Poljacima poslužili kao inspiracija za svoju čuvenu husarsku konjicu. Dok su kod nas zaboravljeni kod Poljaka, pa čak i kod Turaka, oni zauzimaju zasluženo istorijsko mesto. O tome možete da se informišete na njihovim sajtovima o husarima i delijama.

Kad je u pitanju Miloš Obilić, iz mitološke priče polako prelazimo u jednu kvazi-istorijsku jer kao što znamo o njemu ne postoje nikakvi pisani dokazi pre Kosovskog boja. Umesto toga, imamo jednu bogatu narodnu epiku koja koliko-toliko popunjava njegov život iako ne možemo bilo šta sa sigurnošću da tvrdimo. Kao istorijski izvor je nepriznat, ali je važan kao mitološki izvor za njegov lik i delo. Možda se kao izuzetak može navesti kontraverzna pisanija slavnog umetnika Milića od Mačve pod nazivom Gerasimov letopis, u kome mu je Ljubomir Femić iz Brzave na Limu ispričao u pero priču koja se u njegovoj porodici prenosila generacijama, a koja pruža jednu celovitu sliku o Miloševom životu i o njegovom junačkom podvigu u Kosovskom boju.

Narator Vladislav Marić.

Krvavi ranč- Filip Marković -audio knjige na srpskom jeziku

Filip Marković rođen je u Srbiji. Još kao srednjoškolcu, pisanje postaje prioritet i strast njegovog života. On je veliki pripovedač priča, ali takođe i pesnik u svojoj duši. Ujedinio je ove dve strasti kako bi napisao svoj prvi roman. „Krvavi ranč“ prvi je njegov prvi roman. 

„Da li je vredno žrtvovanje ljubavi zarad pravde“, pitanje je jedne nevine devojke koja je izgubila sve. Bila je svedok zločina koji joj je uništio porodicu, a nakon nepravde koja je usledila, pobegla je daleko, kako bi sakupila snagu i povratila ono što joj pripada. Prošle su godine, Leonora je izlečena od depresije, a iako je tragediju svoje porodice zaključala u kavez svoga srca, uspela je da pronađe pravu ljubav. Sada se vratila da ispravi stvari. U potrazi za dokazima, za svetlom u tami svoje duše, preduzima neke opasne korake na putu ka pravdi. Sve ima svoju cenu, pa tako i pravda,  ali ona je spremna za najveće žrtvovanje svoga života, i počinje igru u kojoj će ili dobiti zasluženu nagradu ili izgubiti svoju najveću ljubav.

Narator Jelena Knolović

Godina zveri- Ivan Drajzl -audio knjige na srpskom jeziku

Ivan Drajzl je doktor nauka i to obilato zloupotrebljava. Kada neko stavi dr ispred svog imena, ljudi su skloni da ga smatraju autoritetom u svakoj situaciji, iako je razgovor iz oblasti avionskog saobraćaja, a doktorat iz oblasti romantičarske poezije prve polovine devetnaestog veka. I sâm autor je bio u situaciji da ljudi po zabačenim planinama traže da leči bolesne i morao je da objašnjava da on nije takav doktor. Što je časno. Ali nije časno što se sa doktoratom iz filoloških nauka predstavlja kao ekspert za pitanja brige o novorođenčadi, što bi u nekoj ozbiljnoj državi predstavljalo skandal. Pre nego što je postao ekspert za vaspitanje i obrazovanje, Drajzl se bavio različitim delatnostima – bio je nastavnik, drvoseča, vlasnik pejntbol kluba, radio voditelj, krotitelj jagnjadi, agregatista, pozorišni reditelj, dvojnik Desanke Maksimović, inspektor protivpožarnih aparata, rušitelj Sneška Belića i još mnogo drugih poslova. Sve to autora čini vrlo sumnjivom pojavom. Zato, možda, nije daleko od istine izvesni M. M. iz Bora, koji kaže da „Drajzl može da uspe jedino ako ga Pepsi plati da pije Koka Kolu na javnim mestima i tako joj ruinira ugled“. Sa dvadeset pet godina je krenuo pešice na put oko sveta, ali je morao da odustane kad mu je u Donjoj Trnavi izašao žulj.Do sad je objavio dve zbirke pripovedaka (Priručnik za potrevljivanje, 2002. i Ni seks ni grad, 2007) i dva romana (Vinča, 2015. i Godina zveri, 2016). Za Vinču umalo nije dobio NIN-ovu nagradu, samo da je žiri odlučio da je dobije umesto da je ne dobije. Ako ikada umre, ostaće mu nekoliko nezavršenih rukopisa, neobavljenih poslova i neostvarenih želja.

Ako dođe do kraja sveta, hoćete li biti spremni? A ako preživite, hoćete li ostati ljudi? Ili ste spremni na sve? Roman o borbi sa prirodom i svojim nagonima, o katastrofi koja nije kraj ljudske vrste, ali jeste kraj civilizacije kakvu poznajemo.Amerika je udar komete dočekala spremna, bar sa tačke gledišta srećnika za koje je bilo mesta u skloništima. U Srbiji, protiv grupe ljudi koji pokušavaju da prežive na Vlasini zaverilo se sve, od vulkanskog pepela koji je prekrio planetu do mafije sa beogradskog asfalta.

Narator Stevan Bjeletić

Tišina o tebi- Selena Ćulum -audio knjige na srpskom jeziku

Selena Ćulum rođena 23.11.1996 U Novom Sadu. Oduvek sanjar, zauvek dete. Volim da kažem da ne pišem da bih živela, ja živim da bih pisala.Knjigu posvećujem mojoj porodici, prijateljima koji su uvek strpljivo trpeli moje emocije. Posvećujem mojim anđelima koji s neba navijaju za mene.Nebo iznad mene je bogato zbog njih, zemlja kojom hodam je bogata zbog onih kraj kojih koračam.

Narator Andrea Sotirov

Autoportret – Draško Miletić -audio knjige na srpskom jeziku

Noćno mediteransko nebo sam ugledao 6. februara 1963. godine u Kotoru. Leti, leti avion! Tako su mi govorili sredinom šezdesetih. Znali su da nebu neću odoleti. Da ću kad-tad zinuti. Iako su kasniji zalogaji naginjali ka užasu, meni se i dan-danas desi da dignem pogled u čisto nebo. I da usta otvorim. Tako knjige pišem. Diplomirao sam na BU uprkos činjenici što sam na polugodištu prvog osnovne imao upisanu jedinicu u bukvar. Nekoliko godina sam u Centru za stvaralaštvo mladih vodio književnu radionicu. Radost odlaska među nadarene bila je basnoslovna još pri prvom susretu. Romani: Autoportret, pH (finalista NIN-ove nagrade za 2007.) i Matična knjiga (u štampi). Poezija: Osmi padež. 

Verujem u nepogrešivost same literature, u njenu moć da, uprkos svima i svemu, valjano prigrli a loše prokaže. Bio sam turistički vodič, apatrid i novinar. Živeo sam samački u Pragu. Nešto malo me ima po balkanskim književnim časopisima, ali sam slabo prevođen na glomazne jezike. Cehovski sam povezan, iako se otimam tumačenjima. Imam duge, česte i guste snove, „al nek je straža jaka dok je sanka svakojaka“.

Narator Ivana Branković

Knjiga vremena-Milan Penezić-audio knjige na srpskom jeziku

Milan Penezić je rođen u Požarevcu 1991.god. Završio je IPSC Scipione de Sandrinelli, Italija. Od osnovne škole piše pesme i priče koje su objavljivane u dečijim časopisima i u časopisu Stig. Ovo je njegova prva knjiga.


“Poetske slike u svim Milanovim pesmama su svetlucavi fluidi koji kako na čitaoca, tako i na stvaraoca deluju blagodatno, dajući im tajanstvenu snagu i moć. One izazivaju i pokreću kod čitaoca mnogostruke asocijacije, koje ističu preveliku destrukciju jednog vremena od strane opakodelnih ljudi.” Ana Dudaš

Narator Natalija Krasojević.

Ašlama, čudno ime za trešnju.

 Nikolina Bajić je rođena 1986.godine u Drvaru. Živi i radi u Bačkoj Palanci. Teodorina majka, sanjar i empata.“Ašlama, čudno ime za trešnju, kao svedok velike ljubavi ostaje da živi posle mene novim generacijama u amanet.”  Nikolina Bajić


Ovo je priča o dedi i detetu u građanskom ratu na prostorima bivše Jugoslavije. Priča o ljubavi, sreći, patnji stradanju, o vremenu zla. Roman o životu devetogodišnje devojčice iskovan u vremenu rata i njenom trudeau da osvoji slobodu.Nesvakidašnja istinita priča koja nema cilj da zgrozi niti da mrzi, ali koja postavlja pitanje:-Kakvo je čovečanstvo koje dozvoli da deca izgube detinjstvo?

“Reči koje ćete čitati uz tugu i suze, i povremeno uz osmeh. Jer su i ljubav, i sreća, ali i patnja i stradanje u vremenu zla glavni motivi za nastanak ove divne knjige koja nas svojom radnjom vraća u ne tako daleku prošlost, u devedesete godine prošlog veka, na prostoru Srbije i Bosne i Hecegovine, približavajuči nam rat iz ugla deteta.”  Milena Milikić

Narator Biljana Marković.

Kalendari-Draško Miletić-audio knjiga na srpskom jeziku

Draško Miletić je rođen 06.06.1963. godine u Kotoru. Diplomirao je na BU. Radio je kao novinar petnaest godina (Radio Beograd, B92, ART TV). Tokom tri godine (2005. – 2007.) u Centru za stvaralaštvo mladih vodio je književnu radionicu, sa kojih su nastale knjige: Rcioadina, Autoportreti i Divlja gradnja. Sa književnicima iz regiona (BIH, Hrvatska) 2008. godine učestvovao je na užičkom književnom susretu “Na pola puta”. Živi i piše u Beogradu, oženjen je i otac je dvoje dece.

Roman “Kalendari” je bio u užem izboru za Ninovu nagradu 2010.godine. Roman koji uspešno prikazuje vitalnost srpske književnosti ne samo svojom naracijom već i obiljem tema i likova koje obrađuje. Braća Kuga (već i samo prezime govori o piščevom stavu) neprekidnim monolozima, dijalozima i analizama seciraju celokupnu istoriju ljudskog roda, koja se u jednoj čudesnoj sobi prikazuje potpuno ogoljena. 


“Leti, leti avion! tako su mi govorili sredinom šezdesetih. Znali su da nebu neću odoleti. Da ću kad-tad zinuti. Iako su kasniji zalogaji naginjali ka užasu, meni se i dan-danas desi da dignem pogled u čisto nebo. I da usta otvorim. tako knjige pišem.” Draško Miletić

Narator knjige je Ivana Branković.