Krvavi ranč- Filip Marković -audio knjige na srpskom jeziku

Filip Marković rođen je u Srbiji. Još kao srednjoškolcu, pisanje postaje prioritet i strast njegovog života. On je veliki pripovedač priča, ali takođe i pesnik u svojoj duši. Ujedinio je ove dve strasti kako bi napisao svoj prvi roman. „Krvavi ranč“ prvi je njegov prvi roman. 

„Da li je vredno žrtvovanje ljubavi zarad pravde“, pitanje je jedne nevine devojke koja je izgubila sve. Bila je svedok zločina koji joj je uništio porodicu, a nakon nepravde koja je usledila, pobegla je daleko, kako bi sakupila snagu i povratila ono što joj pripada. Prošle su godine, Leonora je izlečena od depresije, a iako je tragediju svoje porodice zaključala u kavez svoga srca, uspela je da pronađe pravu ljubav. Sada se vratila da ispravi stvari. U potrazi za dokazima, za svetlom u tami svoje duše, preduzima neke opasne korake na putu ka pravdi. Sve ima svoju cenu, pa tako i pravda,  ali ona je spremna za najveće žrtvovanje svoga života, i počinje igru u kojoj će ili dobiti zasluženu nagradu ili izgubiti svoju najveću ljubav.

Narator Jelena Knolović

Godina zveri- Ivan Drajzl -audio knjige na srpskom jeziku

Ivan Drajzl je doktor nauka i to obilato zloupotrebljava. Kada neko stavi dr ispred svog imena, ljudi su skloni da ga smatraju autoritetom u svakoj situaciji, iako je razgovor iz oblasti avionskog saobraćaja, a doktorat iz oblasti romantičarske poezije prve polovine devetnaestog veka. I sâm autor je bio u situaciji da ljudi po zabačenim planinama traže da leči bolesne i morao je da objašnjava da on nije takav doktor. Što je časno. Ali nije časno što se sa doktoratom iz filoloških nauka predstavlja kao ekspert za pitanja brige o novorođenčadi, što bi u nekoj ozbiljnoj državi predstavljalo skandal. Pre nego što je postao ekspert za vaspitanje i obrazovanje, Drajzl se bavio različitim delatnostima – bio je nastavnik, drvoseča, vlasnik pejntbol kluba, radio voditelj, krotitelj jagnjadi, agregatista, pozorišni reditelj, dvojnik Desanke Maksimović, inspektor protivpožarnih aparata, rušitelj Sneška Belića i još mnogo drugih poslova. Sve to autora čini vrlo sumnjivom pojavom. Zato, možda, nije daleko od istine izvesni M. M. iz Bora, koji kaže da „Drajzl može da uspe jedino ako ga Pepsi plati da pije Koka Kolu na javnim mestima i tako joj ruinira ugled“. Sa dvadeset pet godina je krenuo pešice na put oko sveta, ali je morao da odustane kad mu je u Donjoj Trnavi izašao žulj.Do sad je objavio dve zbirke pripovedaka (Priručnik za potrevljivanje, 2002. i Ni seks ni grad, 2007) i dva romana (Vinča, 2015. i Godina zveri, 2016). Za Vinču umalo nije dobio NIN-ovu nagradu, samo da je žiri odlučio da je dobije umesto da je ne dobije. Ako ikada umre, ostaće mu nekoliko nezavršenih rukopisa, neobavljenih poslova i neostvarenih želja.

Ako dođe do kraja sveta, hoćete li biti spremni? A ako preživite, hoćete li ostati ljudi? Ili ste spremni na sve? Roman o borbi sa prirodom i svojim nagonima, o katastrofi koja nije kraj ljudske vrste, ali jeste kraj civilizacije kakvu poznajemo.Amerika je udar komete dočekala spremna, bar sa tačke gledišta srećnika za koje je bilo mesta u skloništima. U Srbiji, protiv grupe ljudi koji pokušavaju da prežive na Vlasini zaverilo se sve, od vulkanskog pepela koji je prekrio planetu do mafije sa beogradskog asfalta.

Narator Stevan Bjeletić

Tišina o tebi- Selena Ćulum -audio knjige na srpskom jeziku

Selena Ćulum rođena 23.11.1996 U Novom Sadu. Oduvek sanjar, zauvek dete. Volim da kažem da ne pišem da bih živela, ja živim da bih pisala.Knjigu posvećujem mojoj porodici, prijateljima koji su uvek strpljivo trpeli moje emocije. Posvećujem mojim anđelima koji s neba navijaju za mene.Nebo iznad mene je bogato zbog njih, zemlja kojom hodam je bogata zbog onih kraj kojih koračam.

Narator Andrea Sotirov

Autoportret – Draško Miletić -audio knjige na srpskom jeziku

Noćno mediteransko nebo sam ugledao 6. februara 1963. godine u Kotoru. Leti, leti avion! Tako su mi govorili sredinom šezdesetih. Znali su da nebu neću odoleti. Da ću kad-tad zinuti. Iako su kasniji zalogaji naginjali ka užasu, meni se i dan-danas desi da dignem pogled u čisto nebo. I da usta otvorim. Tako knjige pišem. Diplomirao sam na BU uprkos činjenici što sam na polugodištu prvog osnovne imao upisanu jedinicu u bukvar. Nekoliko godina sam u Centru za stvaralaštvo mladih vodio književnu radionicu. Radost odlaska među nadarene bila je basnoslovna još pri prvom susretu. Romani: Autoportret, pH (finalista NIN-ove nagrade za 2007.) i Matična knjiga (u štampi). Poezija: Osmi padež. 

Verujem u nepogrešivost same literature, u njenu moć da, uprkos svima i svemu, valjano prigrli a loše prokaže. Bio sam turistički vodič, apatrid i novinar. Živeo sam samački u Pragu. Nešto malo me ima po balkanskim književnim časopisima, ali sam slabo prevođen na glomazne jezike. Cehovski sam povezan, iako se otimam tumačenjima. Imam duge, česte i guste snove, „al nek je straža jaka dok je sanka svakojaka“.

Narator Ivana Branković

Knjiga vremena-Milan Penezić-audio knjige na srpskom jeziku

Milan Penezić je rođen u Požarevcu 1991.god. Završio je IPSC Scipione de Sandrinelli, Italija. Od osnovne škole piše pesme i priče koje su objavljivane u dečijim časopisima i u časopisu Stig. Ovo je njegova prva knjiga.


“Poetske slike u svim Milanovim pesmama su svetlucavi fluidi koji kako na čitaoca, tako i na stvaraoca deluju blagodatno, dajući im tajanstvenu snagu i moć. One izazivaju i pokreću kod čitaoca mnogostruke asocijacije, koje ističu preveliku destrukciju jednog vremena od strane opakodelnih ljudi.” Ana Dudaš

Narator Natalija Krasojević.

Ašlama, čudno ime za trešnju.

 Nikolina Bajić je rođena 1986.godine u Drvaru. Živi i radi u Bačkoj Palanci. Teodorina majka, sanjar i empata.“Ašlama, čudno ime za trešnju, kao svedok velike ljubavi ostaje da živi posle mene novim generacijama u amanet.”  Nikolina Bajić


Ovo je priča o dedi i detetu u građanskom ratu na prostorima bivše Jugoslavije. Priča o ljubavi, sreći, patnji stradanju, o vremenu zla. Roman o životu devetogodišnje devojčice iskovan u vremenu rata i njenom trudeau da osvoji slobodu.Nesvakidašnja istinita priča koja nema cilj da zgrozi niti da mrzi, ali koja postavlja pitanje:-Kakvo je čovečanstvo koje dozvoli da deca izgube detinjstvo?

“Reči koje ćete čitati uz tugu i suze, i povremeno uz osmeh. Jer su i ljubav, i sreća, ali i patnja i stradanje u vremenu zla glavni motivi za nastanak ove divne knjige koja nas svojom radnjom vraća u ne tako daleku prošlost, u devedesete godine prošlog veka, na prostoru Srbije i Bosne i Hecegovine, približavajuči nam rat iz ugla deteta.”  Milena Milikić

Narator Biljana Marković.

Kalendari-Draško Miletić-audio knjiga na srpskom jeziku

Draško Miletić je rođen 06.06.1963. godine u Kotoru. Diplomirao je na BU. Radio je kao novinar petnaest godina (Radio Beograd, B92, ART TV). Tokom tri godine (2005. – 2007.) u Centru za stvaralaštvo mladih vodio je književnu radionicu, sa kojih su nastale knjige: Rcioadina, Autoportreti i Divlja gradnja. Sa književnicima iz regiona (BIH, Hrvatska) 2008. godine učestvovao je na užičkom književnom susretu “Na pola puta”. Živi i piše u Beogradu, oženjen je i otac je dvoje dece.

Roman “Kalendari” je bio u užem izboru za Ninovu nagradu 2010.godine. Roman koji uspešno prikazuje vitalnost srpske književnosti ne samo svojom naracijom već i obiljem tema i likova koje obrađuje. Braća Kuga (već i samo prezime govori o piščevom stavu) neprekidnim monolozima, dijalozima i analizama seciraju celokupnu istoriju ljudskog roda, koja se u jednoj čudesnoj sobi prikazuje potpuno ogoljena. 


“Leti, leti avion! tako su mi govorili sredinom šezdesetih. Znali su da nebu neću odoleti. Da ću kad-tad zinuti. Iako su kasniji zalogaji naginjali ka užasu, meni se i dan-danas desi da dignem pogled u čisto nebo. I da usta otvorim. tako knjige pišem.” Draško Miletić

Narator knjige je Ivana Branković.

Vodič za tate-Ivan Drajzl-audio knjige na srpskom jeziku

Ivan Drajzl je doktor nauka i to obilato zloupotrebljava. Kada neko stavi dr ispred svog imena, ljudi su skloni da ga smatraju autoritetom u svakoj situaciji, iako je razgovor iz oblasti avionskog saobraćaja, a doktorat iz oblasti romantičarske poezije prve polovine devetnaestog veka. I sâm autor je bio u situaciji da ljudi po zabačenim planinama traže da leči bolesne i morao je da objašnjava da on nije takav doktor. Što je časno. Ali nije časno što se sa doktoratom iz filoloških nauka predstavlja kao ekspert za pitanja brige o novorođenčadi, što bi u nekoj ozbiljnoj državi predstavljalo skandal. Pre nego što je postao ekspert za vaspitanje i obrazovanje, Drajzl se bavio različitim delatnostima – bio je nastavnik, drvoseča, vlasnik pejntbol kluba, radio voditelj, krotitelj jagnjadi, agregatista, pozorišni reditelj, dvojnik Desanke Maksimović, inspektor protivpožarnih aparata, rušitelj Sneška Belića i još mnogo drugih poslova. Sve to autora čini vrlo sumnjivom pojavom. Zato, možda, nije daleko od istine izvesni M. M. iz Bora, koji kaže da „Drajzl može da uspe jedino ako ga Pepsi plati da pije Koka Kolu na javnim mestima i tako joj ruinira ugled“. Sa dvadeset pet godina je krenuo pešice na put oko sveta, ali je morao da odustane kad mu je u Donjoj Trnavi izašao žulj.

Do sad je objavio dve zbirke pripovedaka (Priručnik za potrevljivanje, 2002. i Ni seks ni grad, 2007) i dva romana (Vinča, 2015. i Godina zveri, 2016). Za Vinču umalo nije dobio NIN-ovu nagradu, samo da je žiri odlučio da je dobije umesto da je ne dobije. Ako ikada umre, ostaće mu nekoliko nezavršenih rukopisa, neobavljenih poslova i neostvarenih želja.

Narator Stevan Bjeletić.

Gospodar vrana-Mira Satarić-audio knjige na srpskom jeziku

Mira Satarić je rođena 1978.godine u Novom Sadu. Odrasla je u Beogradu, gde je završila Filološku gimnaziju i Filološki fakultet – Odsek za japanski jezik i književnost. Bavi se prevodilaštvom. U pisanju naginje kratkoj formi i objavila je oko 40 kratkih priča u većini regionalnih zbornika. Osvojila je nagradu „Zlatno pero“ 2019. godine za priču „Suđenje robu Jukastu“ i celokupni opus objavljen u zbirkama Marsonic, kao i prvo mesto na konkrusu Tolkindana 2016. sa pričom „Kraljevstvo zemlje“ i pohvalu za horor priču „Stanište“, na konkursu BGStorytelling kluba. Autorka je SF noar romana „Pukovniče, stoj!“  Jedan je od volontera-saradnika i urednika portala Autostoperski vodič kroz fantastiku.

“Ne volim da spojlujem pa to neću uraditi ni ovoga puta.  Ako ste mislili da ste sve već pročitali ili videli probajte Vranu. Mira je pronašla nešto što liči a opet nije isto pa je ova priča pravo osveženje koje pored interesantne zamisli za okvir ima i sve one prepletaje koje nosi sam život. Jedna od retkih na koju tapšete kad se završi jer nije izostavila ni obrt naposletku, onakav kakav se naslućuje ili čak priželjkuje (da, srodiš se, vežeš, maltene živiš im u njihovom komšiluku jer deluju tako pitko i stvarno ) ali se zbog njenog vrhunskog pera ne biste smeli zakleti da sledi. Jer je nestvarno stvarna.”   S ljubavlju, Elena Alexandra  

Dizajn naslovnice je uradila Milijana Tadin.

Narator Bojan Đorđević.

Dronstad-Nenad Jevtić-audio knjige na srpskom jeziku

Nenad Jevtić, bavi se pisanjem od 2013, ali nema objavljenih priča u časopisima i zbirkama. Redovno piše kratke priče na srpskom i engleskom jeziku koje deli na ličnom blogu ili Patreon profilu, frilenser je i tehnička pomoć na portalu Autostoperski vodič kroz fantastiku. Do sada je napisao četiri romana, tri dela kiberpank sage pod naslovom „Dronstad“ (koji su u procesu uređivanja i objave), kao i delo savremene fanstastike sa elementima tragedije i komedije.


“Moram da vam priznam nešto. Ova knjiga je nešto najteže što sam radio do sada, Nenad Jevtić je veoma filmičan autor, a književnost je ipak druga vrsta umetnosti, i morali smo praviti velike i teške rezove za svakog pisca. Poneo se herojski pravo da vam kažem, želeći da dobije od svoje tvorevine nešto na šta ćemo biti ponosni i on i ja – ja jesam ponosan na njega. A vi ćete sami prosuditi imamo li razloga za gordost i jesmo li iznedrili delo za ponos srpske vojne fantastike, i fantastike uopšte, nakon čitanja.”  Kristijan Šarac, glavni urednik udruženja Autostoperski vodič kroz fantastiku

Dizajn naslovnice je uradila Milijana Tadin.

Narator Aleksandar Milković.