Sanja Trninić je rođena 05.02.1977. u Pančevu. Radi kao knjigovođa već 18 godina. Udata, ima dva sina.
“Sanja Trninić nas svojim kazivanjem uvodi u prepoznatljiv svet sadašnjice koji percipira snažnom emocijom i sposobnošću da primeti detalj dočaravajući nam njegovu suštinu. Pisane ženskim pismom, priče nas vode u prepoznatljive ambijente pa je prvi utisak neka vrsta prijatnosti, kao da nas sadržaj neprimetno uvlači u sebe. Nemoguće je ne patiti i ne radovati se sa junacima priča i njihovim dešavanjima. A na kraju utisak topline i želja da priča traje duže.” Danijela Đorđević, profesor književnosti.
Miloš Petrik je pravnik iz Beograda koji je napustio glamurozan posao u advokaturi zarad glamuroznog posla u medijima, a glamurozni posao u medijima zarad glamuroznog posla u proizvodnji kompjuterskih igara, međutim je trenutno na glamuroznom poslu u marketingu, uz koji prevodi i piše. Prevodom se bavi decenijama, ali književnost prevodi tek od 2016. godine. Preveo je romane Naomi Alderman, Kejti Kitamure, Endži Tomas i Dejvida Mičela, kao i strip Snowpiercer. Izdao je dve zbirke svojih priča. Udat je i živi u Beogradu.
“Knjiga pred vama i dalje ima manjkavosti. Knjiga pred vama ima i mnoge kvalitete, i predstavlja dobrodošlo osveženje i iskorak u odnosu na scenu kojoj hronično nedostaje umetničke smelosti. Rešeno je stoga da „Sivu hroniku“, uz ovu napomenu, vredi ponuditi javnosti na uvid.” Žarko Milićević
Idejno rešenje naslovnice uradio je Aleksandar Petrikanović
Đorđe Miletić rođen je 16. novembra 1985. godine u Aleksincu na jugu Srbije. Srednju mašinsku završio je u svom rodnom gradu, ali je ubrzo posle škole interesovanje pokazao za pisanje. Paklena Ćelija prvi je njegov roman iz oblasti horora/ fantastike koji su mu ujedno i među omiljenim žanrovima. Autor je horor romana Paklena Ćelija – Noćne more i Paklena Ćelija 2 – Grad terora u izdanju Centra za kulturu i umetnost Aleksinac. Pored romana piše i kratke priče iz horor žanra kao i iz nekoliko drugih žanrova. Trenutno živi i stvara u Aleksincu.
Nakon što zajedno sa glavešinom jednog meksičkog narko kartela bude oslobođen prilikom mafijaškog prepada na policijski konvoj kojim je trebalo da bude prebačen u drugu zatvorsku jedinicu, Blek dobija priliku da započne novi život – kao plaćeni ubica. Ova mogućnost iziskuje plaćanje visoke cene; obuka i tortura koja će bivšeg pripadnika mornaričkih foka zateći u izolovanom planinskom centru, daleko će nadmašiti sve užase koje je iskusio u svom dotadašnjem profesionalnom životu.
“Dovoljno intrigantan, na oštrici slika koje prevazilaze i užase najgorih noćnih mora, ovaj roman nije jednostavna fikcija namenjena zabavi, već složena psihološka analiza višestrukih varijacija života i životnosti bića, ma iz koje sfere ona bila” Aleksandra Pavlović.
Nenad Surčulija rođen je 1978.godine u Beogradu. Odrastao je u Zemunu gde je završio osnovnu i srednju školu. Diplomirao na Fakultetu dramskih umetnosti -katedra Kamera. Snimateljskim poslom bavi se od 1997. godine(Tv Studio B, TwoTech Solutions, SAT Media Group, TANJUG). Roman “Braća” je njegova prva knjiga.
Ugledni srpski domaćin Lazar Pavlović, njegova supruga i trojica sinova, završiće kao žrtve ideološke ostrašćenosti koja je u vreme Drugog svetskog rata tragično razarala Srbiju, širila zlo, uništavala porodice, delila braću…. I Lazarevi sinovi su se našli na različitim stranama. Opisujući bolnu sudbinu najmlađeg Lazarevog sina Sretena, mladića punog vedrine i čovečnosti, uz podsećanje na kobni udes njegove devojke koja se na putu prema sanjanoj sreći „do poslednjeg daha grčevito držala za život“, pisac je u romanu, na književno verodostojan način, dočarao nemerljiva iskušenja, pojedinačna i kolektivna ljudska stradanja.
“Iskrena dobrota, poštovanje i ljubav u zagrljaju sa pohlepom i sebičnošću, rodile su zavist i mržnju…a ove bratoubistvo. I dobri Majstor obmane je tada kao utehu dao nesretnom ocu trećeg sina, umetnika, da zabeleži priču o braći.” prof. Feti Dautović
Umetničko udruženje “Artfrakcija” je udruženje osnovano u Inđiji 2015.godine i do sada je realizovalo preko 20. projekata, od kojih su najznačajnija edukativna serija za decu “Sveznalkov rečnik”, predstava “Terorizam”, Pozorišne radionice u Inđiji, Loznici i Novom Sadu, kao i projekti koji su u pripremi – predstava “Nož i melem” (podržan od strane Fondacije EPK 2022.) i kratkometražni film “Da ne povuče” (podržan od strane Filmskog centra). Osnivači udruženja, Jelena Đulvezan Milković i Aleksandar Milković, su diplomirani glumci i interpretatori ovih dela.
Umetničko udruženje “Artfrakcija” je realizovalo projekat “Lektira koja se sluša” koji je podržan na konkursu za sufinansiranje projekata u kulturi Opštine Inđija za 2021.godinu. Projekat podrazumeva izradu audioknjige sa sadržajem koji su lektire za 3.i 4.razred osnovnih škola u Srbiji, kao pomoć u nastavi za predavače i učenike, naročito u uslovima online nastave. Dela koja su vam na raspolaganju su: 1. Ružno pače, Hans Kristijan Andersen
2. Sebični džin, Oskar Vajld
3. Čardak ni na nebu ni na zemlji, narodna bajka
Dela su besplatna za korišćenje, a tu su i dodaci sa pitanjima o razumevanju bajke.
Naratori: Jelena Đulvezan Milković i Aleksandar Milković
Ne propustite jedinstvenu priluku! Snizili smo cenu audio knjige “Miloš Obilić -Zmaj i ždral” Aleksandra Tešića i sada je možete poslušati za samo 400.dinara.
Akcija traje do petka 08.10.2021.
„ZMAJ I ŽDRAL“ je prvi deo trilogije o Milošu Obiliću i rađen je po srpskoj mitologiji i predanju. „ZMAJ I ŽDRAL“ pokriva poslednjih deset godina Dušanovog života od 1345 do 1355, odnosno prvih deset godina života Miloša Obilića na Dušanovom dvoru. Prvobitno planiran samo kao jedan roman, car Dušan se svojim likom i delom nametnuo kao glavni lik u knjizi potisnuvši tada ionako mladog Miloša Obilića. Ovde uporedu teku dve priče, mitska o stasavanju Miloševom koja je fantastični aspekt romana, i istorijska priča o najintrigantnijim godinama Dušanove vladavine koje su dovele do njegove nasilne smrti, a koja se zasniva na istorijskim događajima. Milošev život je od početka obeležen njegovom sudbinom kao usud budućeg sultana Murata i nastojanju mračnih tuđinskih sila da spreče njegov junački podvig. U romanu susrećemo i najvažnije istorijske ličnosti iz Dušanove okoline i upoznajemo se sa malo poznatim činjenicama iz njegovog ličnog života. Poseban naglasak je na pobude i razloge koji su doveli do njegove odluke da prizna papu kao vrhovnog poglavara i na njegovu ćerku Teodoru, kojoj je dao ime po svojoj majci, a koju naša istoriografija ne prihvata da je postojala, iako postoje jasne indicije ne samo o tome, nego i da je njenu ruku Dušan dao turskom sultanu Orhanu. Ako je to zaista bilo tako, onda je Dušanova kćerka Teodora bila maćeha Muratu, bar dok je sultan Orhan bio živ, jer je poznato da bi naslednici obično likvidarali žene iz hareme i njihovu decu. Ono što će svakako obeležiti trilogiju o Milošu Obiliću, osim uzbudljive fantastične priče o sukobu tri boginje koje u medžusbonim borbama upravljaju ljudskim sudbinama, jeste preispitivanje nekih likova i događaja iz druge polovine 14. veka koji su malo poznati ili nepoznati našoj istoriografiji.
Predrag Bojinović je rođen 1964. godine u Zenici. Od 1987. godine živi i stvara u Doboju. Oženjen je, otac troje dece. Piše prozu, pre svega roman, potom dramu, nefikcija kao i eseje koje redovno objavljuje na internet portalima. Dolarska žaoka je prvi objavljeni roman nakon kojeg je sledio Tajkun, a uskoro i neki drugi…
“Dolarska Žaoka je romaneskna hipoteza o mogućem sledu događaja iz nedavne prošlosti. Opisano u knjizi nije nikakva teorija zavere nego logičan sled događanja u igri za dominaciju i ekonomski uticaj u svetu. Knjiga je političko-ekonomski triler o mogućim izvorištima poslednje ekonomske krize. Radnja se odvija na uzbudljivom putovanju od Njujorka i Vašingtona, do Londona i Moskve, pa opet nazad” Mirko S. Marković
“Dolarska žaoka prikazuje svjetske događaje u jednom novom ruhu, oštroumno i smjelo, grebući malo dublje pod površinom, nudeći čitaocu novi, nešto drugačiji pogled iza svjetskih kulisa, sve sa ciljem da otkrije i ukaže na skrivenije uzroke i aspekte ekonomske krize. Lajtmotiv romana je simbiotički odnos politike i finansija, odnosno pitanje da li je svjetska ekonomska kriza manipulativnog karaktera, koja na političkoj sceni određuje primate?” Jovana Miteva
Sofija Ivanović je završila Ekonomsku školu i diplomirala srpski jezik i književnost. Strastveni je ljubitelj knjiga i pisanja. Vodi blog gde objavljuje svoje tekstove o nepoznatim ili manje poznatim delima za koja vredi da se zna.
“Mlada autorka romana „Igra sudbine” predstavlja se čitaocima u istom, za nju karakterističnom maniru, svojevrsnom neoromantizmu. U romanu „Niko i Niko” prepliću se likovi, dela i autori iz srpske i svetske književnosti, a autorka hrabro ostavlja prostor čitaočevoj mašti i time čitaoce vešto stavlja na mesto neodvojivog posmatrača samih događaja.” Aleksandra Stojadinović Jović
“Stvaralaštvo mlade književnice Sofije Ivanović nesumnjivo pokazuje koliko je tema ljubavi neiscrpna, te iz koliko različitih uglova i na koliko različitih načina se može sagledati, a da pritom otvori mnoga pitanja za dalje razmatranje. U romanu „Niko i Niko“ sistemom ogledala i konstantnih udvostručavanja, Ivanovićeva ponire u najdublje sfere ljudske duše, otkrivajući njen dualitet.” Sanja Živković
Aleksandar Tešić rođen je u Čačku, 1961. godine. Detinjstvo je proveo u inostranstvu, gde je i počeo da piše. Studirao je prava. Zaposlen je u RTS-u kao prevodilac. Godinama je putovao po Srbiji i planinario, nesvesno sakupljajući građu za “Kosingas”. Oženjen je, i sa suprugom Irenom i sinovima Vladanom i Srđanom živi u Beogradu.
U drugom delu trilogije o Milošu Obiliću „KOPLJE SVETOG GEORGIJA”, priča se nastavlja nakon smrti cara Dušana. I dalje pratimo dve uporedne priče: istorijsku o periodu srpskog carstva koji je obeležen animozitetom dve, sada bivše kraljice, Marije Paleolog i carice Jelene, i sukobom njihovih sinova Simeona i Uroša oko carske krune, i uzdizanjem kneza Vojislava Vojinovića i braće Mrnjavčević, a druga epska priča prati mladoga Miloša Obilića i nastojanja tevtonaca da se domognu koplja sv. Georgija. Po jednoj malopoznatoj legendi, verovalo se da narod koji ga poseduje nepobediv, pa je oduvek postojala borba oko njega. Po toj legendi, srpsko carstvo je navodno propalo jer je Uroš Nejaki izgubio koplje, a Turci su ga se domogli. U ovom drugom delu, nastavljamo da otkrivamo malo poznate činjenice iz naše istorije, pa upoznajemo nepravedno zaboravljene vitezove-ratnike zvane zatočnike koji su kasnije proslavili srpsko ratništvo i van naših granica. Turci su ih prozvali delije, a nakon Kosovskog boja, a pogotovo od pada srpske države sredinom 15. veka, jedan broj zatočnika odlazi u razbojnike, pa su dobili ime gusari. Neki od njih su stigli čak do Poljske gde su Poljacima poslužili kao inspiracija za svoju čuvenu husarsku konjicu. Dok su kod nas zaboravljeni kod Poljaka, pa čak i kod Turaka, oni zauzimaju zasluženo istorijsko mesto. O tome možete da se informišete na njihovim sajtovima o husarima i delijama.
Kad je u pitanju Miloš Obilić, iz mitološke priče polako prelazimo u jednu kvazi-istorijsku jer kao što znamo o njemu ne postoje nikakvi pisani dokazi pre Kosovskog boja. Umesto toga, imamo jednu bogatu narodnu epiku koja koliko-toliko popunjava njegov život iako ne možemo bilo šta sa sigurnošću da tvrdimo. Kao istorijski izvor je nepriznat, ali je važan kao mitološki izvor za njegov lik i delo. Možda se kao izuzetak može navesti kontraverzna pisanija slavnog umetnika Milića od Mačve pod nazivom Gerasimov letopis, u kome mu je Ljubomir Femić iz Brzave na Limu ispričao u pero priču koja se u njegovoj porodici prenosila generacijama, a koja pruža jednu celovitu sliku o Miloševom životu i o njegovom junačkom podvigu u Kosovskom boju.
