Braća – Nenad Surčulija – audio knjige na srpskom jeziku

Nenad Surčulija rođen je 1978.godine u Beogradu. Odrastao je u Zemunu gde je završio osnovnu i srednju školu. Diplomirao na Fakultetu dramskih umetnosti -katedra Kamera. Snimateljskim poslom bavi se od 1997. godine(Tv Studio B, TwoTech Solutions, SAT Media Group, TANJUG). Roman “Braća” je njegova prva knjiga.


Ugled­ni srp­ski do­ma­ćin La­zar Pa­vlo­vić, nje­go­va su­pru­ga i tro­ji­ca si­no­va, za­vr­ši­će kao žr­tve ide­o­lo­ške ostra­šće­no­sti ko­ja je u vre­me Dru­gog svet­skog ra­ta tra­gič­no ra­za­ra­la Sr­bi­ju, ši­ri­la zlo, uni­šta­va­la po­ro­di­ce, de­li­la bra­ću…. I La­za­re­vi si­no­vi su se na­šli na raz­li­či­tim stra­na­ma. Opi­su­ju­ći bol­nu sud­bi­nu naj­mla­đeg La­za­re­vog si­na Sre­te­na, mla­di­ća pu­nog ve­dri­ne i čo­več­no­sti, uz pod­se­ća­nje na kob­ni udes nje­go­ve de­voj­ke ko­ja se na pu­tu pre­ma sa­nja­noj sre­ći „do po­sled­njeg da­ha gr­če­vi­to dr­ža­la za ži­vot“, pi­sac je u romanu, na knji­žev­no ve­ro­do­sto­jan na­čin, do­ča­rao ne­mer­lji­va is­ku­še­nja, po­je­di­nač­na i ko­lek­tiv­na ljud­ska stra­da­nja.

“Iskrena dobrota, poštovanje i ljubav u zagrljaju sa pohlepom i sebičnošću, rodile su zavist i mržnju…a ove bratoubistvo. I dobri Majstor obmane je tada kao utehu dao nesretnom ocu trećeg sina, umetnika, da zabeleži priču o braći.” prof. Feti Dautović

Narator Andrea Sotirov

Ašlama, čudno ime za trešnju.

 Nikolina Bajić je rođena 1986.godine u Drvaru. Živi i radi u Bačkoj Palanci. Teodorina majka, sanjar i empata.“Ašlama, čudno ime za trešnju, kao svedok velike ljubavi ostaje da živi posle mene novim generacijama u amanet.”  Nikolina Bajić


Ovo je priča o dedi i detetu u građanskom ratu na prostorima bivše Jugoslavije. Priča o ljubavi, sreći, patnji stradanju, o vremenu zla. Roman o životu devetogodišnje devojčice iskovan u vremenu rata i njenom trudeau da osvoji slobodu.Nesvakidašnja istinita priča koja nema cilj da zgrozi niti da mrzi, ali koja postavlja pitanje:-Kakvo je čovečanstvo koje dozvoli da deca izgube detinjstvo?

“Reči koje ćete čitati uz tugu i suze, i povremeno uz osmeh. Jer su i ljubav, i sreća, ali i patnja i stradanje u vremenu zla glavni motivi za nastanak ove divne knjige koja nas svojom radnjom vraća u ne tako daleku prošlost, u devedesete godine prošlog veka, na prostoru Srbije i Bosne i Hecegovine, približavajuči nam rat iz ugla deteta.”  Milena Milikić

Narator Biljana Marković.

Prvi i/ili poslednji petlovi-Mirjana Milankov-audio knjige na srpskom jeziku

 Profesor Mirjana Milankov, doktor medicinskih nauka, specijalista socijalne medicine, rođena je 10. maja 1955. godine u Kikindi. Akademsko, stručno i naučno zvanje stekla je na Medicinskom fakultetu u Novom Sadu. Profesionalni rad posvetila je prevenciji povreda. Majka je dve ćerke i baka četvoro unuka. Ovo je njen prvi roman. Živi i piše u Novom Sadu

“Roman “Prvi i /ili poslednji petlovi” pisan je čitljivo, prirodnim jezikom običnog svakodnevnog života sa tekovinama mimeze, predstavljanja stvarnosti konvencijama psihološkog visokog realizma i težnjom ka avangardnoj „optimalnoj projekciji“, bliskoj imažinizmu i ruralizmu. Sve to, od prve protivrečnosti sukoba socijabilnosti u piščevom alter egu, opisali smo jezikom nauke o književnosti kao ženski ruralizam, ženski jesenjinizam; do druge protivrečnosti da se očekuje zaštićenost žene od strane muškarca tako da Žena vlada svojim Muškarcem, a njegov ideal je dostojanstvo svesti o sopstvenoj vrednosti i veri u sebe. Jer ljubav nije zaboravljanje sveta, njegove složenosti i protivrečnosti, nego njegovo problematizovanje, ponovno stvaranje sveta između dva bića” Akademik prof.dr Julijan Tamaš, književnik

Dizajn naslovnice je uradila Dunja Mitrović.

Narator Mirjana Milankov.

Priče iz poštanske torbe -Aleksandar Tepić i Zoran Popnovakov – audio knjiga na srpskom jeziku

Priče iz poštanske torbe je prva audio zbirka kratkih priča nastalih u periodu od 2015 do 2020.godine

Autori su autentični novosadski poštari koji su svoja iskustva pretočili u reči.

“Tokom života mnoge stvari uzimamo zdravo za gotovo ili letimično prolaze pored nas. Mnogo puta to bude sam život. Dva novosadska poštara, Aleksandar Tepić i Zoran Popnovakov su u svojim poštarskim pričama ostavili crtice inspirisane autentičnim događajima koje ne samo da pokazuju koliko zapravo njihov posao nije lak ili samo puko raznošenje pošte već i na kratko učestovanje u mnogim životima. Svakom dostavljenom kovertom oni hteli ne hteli postanu gostujući lik na nečijoj sceni života. A ono što su nama prikazali, u svoj svojoj težini, bolu, radosti, predrasudama i mentalitetu našeg naroda nije ništa manje nego autentičan prikaz samog življenja i pokušaja postojanja. „Priče iz poštanske torbe“ smo mi sami, ono duboko u nama, nepredvidivo. Urezujuće, potresno pa i obilato vrcavim humorom jer ovi redovi su sam život, onakav kakav jeste. Ispričane onako kako se najpomnije sluša: „De sipaj još jednu morao bih ti nešto reći…ne znam hoćeš li mi verovati…ali bio sam tamo…delićem sebe sam još uvek. „” S ljubavlju, Elena Alexandra 

Narator Ivana Katić.

Suprotne strane meseca- Svetlana Živanović -audio knjiga na srpskom jeziku

Svetlana Živanović rođena je 1972. u Gornjoj Trnavi kod Topole. Objavila je romane “Čekam te, moja dugo”, “Prodavačica ljubavi”, “Oplenačka magija”, “Dobre žene”, “Suprotne strane meseca” i tinejdž-romane “Neobični đaci”, “Svađalica”, “Mar i Huana”, “Vitezova sestra i deset prinčeva” i  “Društvance”.  Živi i radi u Kragujevcu.

“Andra je sitan švercer, a sebe doživljava kao slikara koji samo što nije počeo da stvara. Sanja je prelepa i nežna. Lidija je zlo. Sara, Ukrajinka, nekada je igrala uz šipku, sad je domaćica, supruga i majka.Pod budnim okom poslednja dva kraguja u gradu utvarne prestoničke slave, jedan će bilbord i jedan izgubljeni novčanik započeti priču koja ni sama ne može da nasluti kuda ide.Roman je pisan na tragu srpskog crnog talasa iz šezdesetih i sedamdesetih godina prošlog veka i potvrda je teze da u tom maniru još uvek ima šta novo da se kaže.”  Rastislav Durman

Narator Gordana Spasojević.

pH – Draško Miletić – audio knjiga na srpskom jeziku

Draško Miletić je rođen 06.06.1963. godine u Kotoru. Diplomirao je na BU. Radio je kao novinar petnaest godina (Radio Beograd, B92, ART TV). Tokom tri godine (2005. – 2007.) u Centru za stvaralaštvo mladih vodio je književnu radionicu, sa kojih su nastale knjige: Rcioadina, Autoportreti i Divlja gradnja. Sa književnicima iz regiona (BIH, Hrvatska) 2008. godine učestvovao je na užičkom književnom susretu “Na pola puta”. Živi i piše u Beogradu, oženjen je i otac je dvoje dece.

“pH je nemoguće sažeto prepričati niti bi takav pokušaj ičemu suvislom vodio. U ovakvo pripovedanje jednostavno valja zaroniti kao u kaleidoskop u kome sve biva i isto i različito, zamamno i nemušto, jasno i tajanstveno.” Ljiljana Šop

“U kontekstu Miletićevog romana, koji kroz sadašnjost dijagnostikuje obolelo tkivo čovečanstva, priča o Rimljaninu Celzusu – ovaj isceliteljske veštine uči od sveštenika u Vitlejemu, pa mu „vitlejemski špiljar” (Hrist) krade jedan svitak – nameće se kao parabola. Ukradeni svitak, kasnije pronađen, govori o načinu amputacije, o načinu na koji treba razdvojiti zdravo od bolesnog tkiva (žito od kukolja?), ali se i na ovom mestu – a to je tačka u romanu u kojoj preispitivanje mitova doseže vrhunac – postavljena pitanja usložnjavaju, jer autor na sebe ne preuzima ulogu onoga koji odgovara na pitanje gde bolest zapravo počinje, šta jeste bolesno a šta nije, već onoga ko sluti, doslućuje, traga (kroz svakodnevno, istorijsko i oniričko), preispituje i promišlja.”  Jasmina Ahmetagić

Narator Vladislav Marić

U zemlji zečeva – Nikola Stefanović – drugi deo – Audio knjiga na srpskom jeziku

Digitalna Dosada Vam sa ponosom predstavlja još jedno remek delo Nikole Stefanovića, drugi deo romana “U zemlji zečeva”.
Pisac je i ovim romanom uspeo da pretoči ludilo devedesetih godina prošloga veka u pisanu reč. Rat, stradanje nedužnih, siromaštvo, beda ljudskoga postojanja i jad svakodnevnice, obećana i neostvarena ljubav…

Nikola Stefanović je rođen 04.02.1981.god u Kragujevcu gde je pohađao Drugu kragujevačku gimnaziju i diplomirao na Fakultetu političkih nauka 2006.godine.
Radio je kao novinar u Radio Kragujevcu, kao i u kragujevačkom nedeljniku “Svetlost”. Nakon privatizacije “Svetlosti”, koju su kupili tada aktivni lokalni političari, pridružuje se gotovo
kompletnoj redakciji u osnivanju nedeljnika “Kragujevačke”. Novinarstvo napušta 2013. godine kada nakratko postaje član kabineta direktora kragujevačke elektrodistribucije zadužen za informisanje.
Po smeni vlasti i postavljanju direktora iz aktuelnog režima proglašen je “polupismenim”, a angažman mu je obustavljen.

Poslušaj demo:

https://www.youtube.com/watch?v=FVgrML7b098&ab_channel=DigitalnaDosada

U zemlji zečeva – Nikola Stefanović – Audio knjiga na srpskom jeziku

Niko od nas nije bio pitan da li želi da bude gurnut u ludilo koje se odigravalo u Srbiji tokom devedesetih godina prošloga veka.
Tek što smo se ispilili iz majčinog zagrljaja trljajući krmeljive oči, umesto šarenih boja koje krase tinejdžerske dane
susreli smo se sa ostatcima sivila nekada lepe i obećavajuće budućnosti. Stvari koje su se nekad vrednovale i cenile zamenjene su
očajem, besparicom, mržnjom, kriminalom, neznanjem,…
Svako od nas je uspeo da pronađe stazu koja ga je odvela dalje, nekoga do uspeha, a nekoga do najgoreg životnog iskustva.

“Po srpskim romaneskim nebima švasta promiče: izvesne frajle su uzurpirale kumuluse u cirusnim negližeima, krljuštima sa imbecilnim steznicima, Dade, Ane Marije, Dudukosinovićke ili neke treće lagumatkinje iz art dekoa i nuvoa
nude bretele pravoslavlja. Pravovernost i cmokovanje, popadije i fen šuljevi uz surutku, to se obilato slaže, ako si siguran u Amfilohija i AK 47. Škljocaj, ako ti nije žao mečića – eto sižea za roman!
Ako nikog ne poljubiš, uzdahneš uzgred i u mimohodu ili kuliraš u bolnici. Budi bolesno zdrav.
Da to tako i ne mora da se zbiva čak ni u pripovednoj fikciji pokazuje novinar i pisac Nikola Stefanović (1981) prvim delom dvotomnog romana „U zemlji zečeva“, koji se za Sajam knjiga pojavio u izdanju Evro-Đuntija.
Da u zbrčkanoj zemlji nema puteva koji ne teraju po zlu, da nema knuta koje kočijaši sudbine nisu već upotrebili, to ova knjiga govori. Mitski oporo, beskompromisno, trulo i ognjilelo – njen su predmet,
isto tako kakav je i pad nagnječenih mladosti i odrastanja – u vreme. A naročito u vremena od sredine sedamdesetih do pokraj prošlog veka.
Glavni junak romana samo je personifikacija (i simbolska metafora , naravno) jednog produženog stanja crnila (rasnog, možda?), kamdžija i raga kojima obilujemo, nezamenljivosti patnje i pouzdanosti sistema „brige o našoj deci“
koja su budućnost na nedostižnoj ivici stizanja. U toj zblanutoj objektivnosti gde je „sve dozvoljeno“, hodačka dozvola ima fotku pisca – saobraćajca koji šetka ili tumara između bledunjavih, žućkastih, a naročito punih linija.
Ti saobraćajni prekršaji su Stefanovićev moralni uzus, otpor iščašenoj stvarnosti ponuđenih puteva, način da se povrati integritet obelodanjivanjem izopačenosti. Ne insistirajući na aktografiji i toponimima, spajajući provincijalne
svetove po zakonomernostima fragmentarne drmatike i enigmatičnosti detektivskog romana, on volšebno stvara dijahronološku pripovest o gubitnicima, tom opštem „Junaku našeg doba“. Ma koliko se činilo da je roman „U zemlji zečeva“
proizvod jednog iskustva on je primarno roman britke fikcije.
Kragujevac je itekako veliki grad. Ima tri-četiri romanopisca. Sa Nikolom će biti četiri-pet. Nadam se da neće proći pet godina dok ne izađe drugi tom romana „U zemlji zečeva“. Ako je suditi po sudbini Crnog,
piscima i zečevima se piše crno.” Radovan Šarenac (2013), Nedeljne novine kragujevačke

Poslušaj demo:



Soba 427 – Jadranka Milenković – Audio knjiga na srpskom jeziku

Roman “Soba 427” nagrađen je na Arete konkursu za knjigu godine.

Autorka je dobitnica nagrade “Miodrag Borisavljević” 2019. godine za priču “Strah”. Na konkursu “Tragom Nastasijevića” 2019.godine, dobitnica je prve nagrade za esej “Prilog raspravi ’Spartak ili Isus’” i druge nagrade za priču “Jedan dan”. 

Jadrankinu načitanost, znanje, erudiciju, majstorsko vladanje rečju upoznala sam čitajući tekstove na “Prejakoj reči” i odlomke romana, pripovetke i eseje. Sada sam u njenoj misli  i reči uživala duže, ali u strasti, rumenih obraza. Kontemplativan, refleksivan, beskrajno slojevit, savijen (ili odmotan) poput spirale prolazi sa različitih tačaka iste tegobe, bol, grč, nadu i lepotu ljudskog postojanja. Svaki odlomak, svaki pasus, svaka rečenica je mali logički i misaoni biser, klupko koje se odmotava, nikad do kraja razmrsivo, tako da morate odložiti knjigu na kolena i misliti, misliti, misliti…dok se ne razbolite od mišljenja (čemu sam lično, kao i autorka, sklona). A jezik! Kad nabijen značenjem kao beli patuljak, kad kao ogromna zvezda koju paraju korone i supernove, bogat-prebogat, od esejističke jasnoće do emotivne zapitanosti. Nikada sentimentalan, ovo je jezik koji ne “vlaži oči” (odmah mi pada na um odvratna formula “žensko pismo”), nego uzdrmava koštanu srž.No, najjače uzdrmava duboko čovekoljublje, topla briga i naklonost u distanci, neverovatna plemenitost i saosećanje prema krhkom, zabludelom, bednom čoveku. Jadrankini junaci su oni koje inače tek zakači periferni vid, ljudi nevažni, so zemlji, junaci svojih velikih i malih tragedija i retkih sreća, o kojima niko ne zna i ne razmišlja: nemisleći stoici pred burama života, ljudi koji idu utabanim stranputicama od svog pravog bića, ljudi rođeni da nikad ne procvetaju i nikad ne otkriju od čega su sazdani – svima nama, ponekad. I sve ih je učinila lepim, velikim i važnim, a život strašnim i lepim i punim nade. Nikad nisam pročitala roman ovako prožet plemenitošću i dobrotom.Jadranka, dubok naklon i HVALA!  

Iva Radović

Poslušajte demo:

Zapisnik jednog pokojnika – Laza Komarčić – Audio knjiga

Objavljivanjem audio knjige “Jedan razoren um i Zapisnik jednog pokojnika”, Digitalna Dosada će pokušati da Vam približi nepravedno zaboravljeni roman Lazara Komarčića. Knjigu je nagradila Srpska kraljevska akademija 1893. godine, govoreći da je to delo „sa moralnom i patriotskom težnjom, odabranom sadržinom, čistim jezikom i lepim slogom”. Lazar Komarčić srpski književnik koji je među prvima pisao za tadašnju srpsku književnost nepopularne detektivske romane i knjige naučne fantastike. Rođen je 09.01.1839.godine u selu Komartica nadomak Pljevlje. Lazarov otac Milenko Komorica se suptrotstavio turskom zulumu nakon ubistva brata, te je cela porodica izbegla u Valjevo i promenila porodično prezime Komorica u Komarčić. Nakon završene srednje škole u Valjevu, upisuje studije na Beogradskom univerzitetu. Nakon ranjavanja u turskom bombardovanju Beograda 1862. godine, karijeru je nastavio kao novinar i pisac. Preminuo je 09.01.1909.

U romanu Zapisnik jednog pokojnika, Komarčić piše o porodičnoj tragediji srpske porodice Grgura Jovića. Veoma potresna priča koja vas neće ostaviti ravnodušnim.