Iskoristite popust na audio knjigu “Miloš Obilić – Zmaj i ždral” Aleksandra Tešića.

Ne propustite jedinstvenu priluku! Snizili smo cenu audio knjige “Miloš Obilić -Zmaj i ždral” Aleksandra Tešića i sada je možete poslušati za samo 400.dinara.

Akcija traje do petka 08.10.2021.

„ZMAJ I ŽDRAL“ je prvi deo trilogije o Milošu Obiliću i rađen je po srpskoj mitologiji i predanju. „ZMAJ I ŽDRAL“ pokriva poslednjih deset godina Dušanovog života od 1345 do 1355, odnosno prvih deset godina života Miloša Obilića na Dušanovom dvoru. Prvobitno planiran samo kao jedan roman, car Dušan se svojim likom i delom nametnuo kao glavni lik u knjizi potisnuvši tada ionako mladog Miloša Obilića. Ovde uporedu teku dve priče, mitska o stasavanju Miloševom koja je fantastični aspekt romana, i istorijska priča o najintrigantnijim godinama Dušanove vladavine koje su dovele do njegove nasilne smrti, a koja se zasniva na istorijskim događajima. Milošev život je od početka obeležen njegovom sudbinom kao usud budućeg sultana Murata i nastojanju mračnih tuđinskih sila da spreče njegov junački podvig. U romanu susrećemo i najvažnije istorijske ličnosti iz Dušanove okoline i upoznajemo se sa malo poznatim činjenicama iz njegovog ličnog života. Poseban naglasak je na pobude i razloge koji su doveli do njegove odluke da prizna papu kao vrhovnog poglavara i na njegovu ćerku Teodoru, kojoj je dao ime po svojoj majci, a koju naša istoriografija ne prihvata da je postojala, iako postoje jasne indicije ne samo o tome, nego i da je njenu ruku Dušan dao turskom sultanu Orhanu. Ako je to zaista bilo tako, onda je Dušanova kćerka Teodora bila maćeha Muratu, bar dok je sultan Orhan bio živ, jer je poznato da bi naslednici obično likvidarali žene iz hareme i njihovu decu.
Ono što će svakako obeležiti trilogiju o Milošu Obiliću, osim uzbudljive fantastične priče o sukobu tri boginje koje u medžusbonim borbama upravljaju ljudskim sudbinama, jeste preispitivanje nekih likova i događaja iz druge polovine 14. veka koji su malo poznati ili nepoznati našoj istoriografiji.

Narator Vladislav Marić.

Miloš Obilić -Koplje Svetog Georgija- Aleksandar Tešić -audio knjige na srpskom jeziku

Aleksandar Tešić rođen je u Čačku, 1961. godine. Detinjstvo je proveo u inostranstvu, gde je i počeo da piše. Studirao je prava. Zaposlen je u RTS-u kao prevodilac. Godinama je putovao po Srbiji i planinario, nesvesno sakupljajući građu za “Kosingas”. Oženjen je, i sa suprugom Irenom i sinovima Vladanom i Srđanom živi u Beogradu.

U drugom delu trilogije o Milošu Obiliću „KOPLJE SVETOG GEORGIJA”, priča se nastavlja nakon smrti cara Dušana. I dalje pratimo dve uporedne priče: istorijsku o periodu srpskog carstva koji je obeležen animozitetom dve, sada bivše kraljice, Marije Paleolog i carice Jelene, i sukobom njihovih sinova Simeona i Uroša oko carske krune, i uzdizanjem kneza Vojislava Vojinovića i braće Mrnjavčević, a druga epska priča prati mladoga Miloša Obilića i nastojanja tevtonaca da se domognu koplja sv. Georgija. Po jednoj malopoznatoj legendi, verovalo se da narod koji ga poseduje nepobediv, pa je oduvek postojala borba oko njega. Po toj legendi, srpsko carstvo je navodno propalo jer je Uroš Nejaki izgubio koplje, a Turci su ga se domogli. U ovom drugom delu, nastavljamo da otkrivamo malo poznate činjenice iz naše istorije, pa upoznajemo nepravedno zaboravljene vitezove-ratnike zvane zatočnike koji su kasnije proslavili srpsko ratništvo i van naših granica. Turci su ih prozvali delije, a nakon Kosovskog boja, a pogotovo od pada srpske države sredinom 15. veka, jedan broj zatočnika odlazi u razbojnike, pa su dobili ime gusari. Neki od njih su stigli čak do Poljske gde su Poljacima poslužili kao inspiracija za svoju čuvenu husarsku konjicu. Dok su kod nas zaboravljeni kod Poljaka, pa čak i kod Turaka, oni zauzimaju zasluženo istorijsko mesto. O tome možete da se informišete na njihovim sajtovima o husarima i delijama.

Kad je u pitanju Miloš Obilić, iz mitološke priče polako prelazimo u jednu kvazi-istorijsku jer kao što znamo o njemu ne postoje nikakvi pisani dokazi pre Kosovskog boja. Umesto toga, imamo jednu bogatu narodnu epiku koja koliko-toliko popunjava njegov život iako ne možemo bilo šta sa sigurnošću da tvrdimo. Kao istorijski izvor je nepriznat, ali je važan kao mitološki izvor za njegov lik i delo. Možda se kao izuzetak može navesti kontraverzna pisanija slavnog umetnika Milića od Mačve pod nazivom Gerasimov letopis, u kome mu je Ljubomir Femić iz Brzave na Limu ispričao u pero priču koja se u njegovoj porodici prenosila generacijama, a koja pruža jednu celovitu sliku o Miloševom životu i o njegovom junačkom podvigu u Kosovskom boju.

Narator Vladislav Marić.

Miloš Obilić – Zmaj i ždral – Aleksandar Tešić- audio knjige na srpskom jeziku

 Aleksandar Tešić rođen je u Čačku, 1961. godine. Detinjstvo je proveo u inostranstvu, gde je i počeo da piše. Studirao je prava. Zaposlen je u RTS-u kao prevodilac.
Godinama je putovao po Srbiji i planinario, nesvesno sakupljajući građu za “Kosingas”. Oženjen je, i sa suprugom Irenom i sinovima Vladanom i Srđanom živi u Beogradu.

„ZMAJ I ŽDRAL“ je prvi deo trilogije o Milošu Obiliću i rađen je po srpskoj mitologiji i predanju. „ZMAJ I ŽDRAL“ pokriva poslednjih deset godina Dušanovog života od 1345 do 1355, odnosno prvih deset godina života Miloša Obilića na Dušanovom dvoru. Prvobitno planiran samo kao jedan roman, car Dušan se svojim likom i delom nametnuo kao glavni lik u knjizi potisnuvši tada ionako mladog Miloša Obilića. Ovde uporedu teku dve priče, mitska o stasavanju Miloševom koja je fantastični aspekt romana, i istorijska priča o najintrigantnijim godinama Dušanove vladavine koje su dovele do njegove nasilne smrti, a koja se zasniva na istorijskim događajima. Milošev život je od početka obeležen njegovom sudbinom kao usud budućeg sultana Murata i nastojanju mračnih tuđinskih sila da spreče njegov junački podvig. U romanu susrećemo i najvažnije istorijske ličnosti iz Dušanove okoline i upoznajemo se sa malo poznatim činjenicama iz njegovog ličnog života. Poseban naglasak je na pobude i razloge koji su doveli do njegove odluke da prizna papu kao vrhovnog poglavara i na njegovu ćerku Teodoru, kojoj je dao ime po svojoj majci, a koju naša istoriografija ne prihvata da je postojala, iako postoje jasne indicije ne samo o tome, nego i da je njenu ruku Dušan dao turskom sultanu Orhanu. Ako je to zaista bilo tako, onda je Dušanova kćerka Teodora bila maćeha Muratu, bar dok je sultan Orhan bio živ, jer je poznato da bi naslednici obično likvidarali žene iz hareme i njihovu decu.
Ono što će svakako obeležiti trilogiju o Milošu Obiliću, osim uzbudljive fantastične priče o sukobu tri boginje koje u medžusbonim borbama upravljaju ljudskim sudbinama, jeste preispitivanje nekih likova i događaja iz druge polovine 14. veka koji su malo poznati ili nepoznati našoj istoriografiji.

Narator Vladislav Marić.

Ukradeni bog-Nemanja D. Pavlović-audio knjiga na srpskom jeziku

Nemanja D. Pavlović je rođen u Beogradu 18.06.1987.god. Bavi se pisanjem i akvaristikom. Radi kao ugostitelj, piše romane fantastike, ljubavnu poeziju, socijalne, psihološke i filozofske kratke priče. Sklanja puževe sa ulice.


“Audio knjiga Ukradeni bog nudi nam razigran stil i raskošnu paletu boja – svet koji vrca magijom i svetlošću, pleni istovremenom lucidnošću i luckastošću. Roman, koji radnjom pripada epici kao rodu, duboko je protkan lirikom, sa zastupljenim i brojnim poetskim vinjetama. Najveći kvalitet Ukradenog boga bez ikakve sumnje leži u Pavlovićevom stilu, ali luckasta lucidnost ne završava se tu; čitavo delo protkano je njome. Autor svesno bira da napusti utabane staze, da na već rešene probleme ponudi nove odgovore, koji možda nisu najbolji, ali su zato – iščašeni i osobeni. To, međutim, ne znači da je njegovo pisanje neozbiljno. Naprotiv. Nemanjina zrelost se ne ogleda u pesimizmu, krvoproliću i realističkom prikazivanju; odlučio se za jedan drugačiji put, za sanjalačku uobrazilju dovoljno duboku da zaprema život sam.”   Mira Satarić

“Nemanjina zrelost se ne ogleda u pesimizmu, krvoproliću i realističkom prikazivanju; odlučio se za jedan drugačiji put, za sanjalačku uobrazilju dovoljno duboku da zaprema život sam.” Miloš Mihailović

Narator Jelena Gavrić.